Početna CTB Centar znanja Kriptovalute i blockchain Šta su kriptovalute?

Šta su kriptovalute i kako funkcionišu?

Saznajte šta kriptovalutu razlikuje od drugih oblika digitalne imovine, kako mreža evidentira njeno posedovanje i prenos i šta korisnik zapravo kontroliše.

NA OVOJ STRANICI

KRIPTOVALUTE U JEDNOJ REČENICI

Kriptovalute su digitalna imovina čije se posedovanje i prenos evidentiraju prema pravilima blockchain ili druge distribuirane mreže. One nemaju fizički oblik, ali mogu predstavljati vrednost, mrežni resurs, pravo korišćenja određene usluge ili drugu funkciju unutar digitalnog sistema.

Šta neku digitalnu imovinu čini kriptovalutom?

Novac prikazan u aplikaciji banke takođe je digitalan, ali se ne smatra kriptovalutom. Banka vodi centralnu evidenciju računa, proverava naloge i ažurira stanje u sopstvenoj bazi podataka.

Kod kriptovaluta se posedovanje i prenos evidentiraju unutar određene mreže. Kod javnih blockchain sistema kopije evidencije održava više učesnika, dok protokol određuje koje su promene validne i kako se zajedničko stanje ažurira.

Kriptografija omogućava proveru ovlašćenja za raspolaganje i integriteta podataka. Ne određuje tržišnu vrednost imovine, već štiti pravila njenog prenosa i evidencije.

Digitalni zapis

Mreža beleži stanje i pravo raspolaganja.

Kriptografija

Potvrđuje ovlašćenje i integritet podataka.

Mreža

Učesnici održavaju zajedničko stanje.

Protokol

Određuje validne promene.

Prenos

Menja pravo raspolaganja imovinom.

Blockchain ne znači automatski potpunu decentralizaciju. Mreže se razlikuju po broju nezavisnih učesnika, upravljanju i mogućnosti promene pravila.

Digitalni novac nije automatski kriptovaluta

Razlika se ne nalazi samo u digitalnom obliku, već u načinu vođenja evidencije, primeni pravila i kontroli prava raspolaganja.

BANKARSKI DIGITALNI NOVAC

jedna centralna evidencija;
institucija obrađuje naloge;
pristup zavisi od bankarskog sistema.

KRIPTOVALUTA NA JAVNOJ MREŽI

distribuirana evidencija;
učesnici primenjuju mrežni protokol;
korisnik može neposredno kontrolisati pravo raspolaganja.

Nisu sve kriptovalute podjednako decentralizovane — arhitektura i upravljanje zavise od konkretnog sistema.

Kako kriptovalute funkcionišu?

Kada korisnik šalje kriptovalutu, digitalni coin ne prelazi sa jednog uređaja na drugi. Korisnik kreira i autorizuje zahtev da se promeni stanje mrežne evidencije.

Mreža zatim proverava da li zahtev ispunjava pravila konkretnog protokola. Ako je transakcija validna, mrežna evidencija se ažurira tako da se primljena imovina evidentira na adresi koju kontroliše primalac.

Gde se kriptovalute zapravo nalaze?

Često se kaže da se kriptovalute „čuvaju u digitalnom novčaniku“. To je korisno pojednostavljenje, ali nije potpuno precizno.

Kriptovaluta ostaje evidentirana na odgovarajućoj blockchain mreži. Novčanik ne sadrži coin kao fizički novčanik novčanicu; on omogućava pregled stanja povezanog sa određenom adresom i autorizovanje zahteva za raspolaganje imovinom.

Kada korisnik šalje kriptovalutu, novčanik omogućava odobravanje zahteva, a mreža ažurira evidenciju. Zato gubitak telefona sam po sebi ne mora značiti gubitak imovine, ali gubitak potrebnih pristupnih podataka može onemogućiti raspolaganje njome.

Blockchain evidentira imovinu. Novčanik omogućava kontrolu prava raspolaganja.

Mreža, coin, token i aplikacija nisu ista stvar

Kripto-ekosistem postaje jasniji kada razdvojimo infrastrukturu od digitalne imovine i usluga koje na njoj postoje.

Aplikacija

Koristi mrežnu infrastrukturu kako bi korisniku omogućila određenu uslugu. Može koristiti izvorni coin, sopstveni token ili oba.

TOKEN

Digitalna imovina koja se najčešće kreira na postojećoj blockchain mreži. Ne mora imati sopstveni blockchain i može imati različite funkcije.

COIN

Izvorna imovina određene mreže. Može služiti za plaćanje naknada, podsticanje učesnika ili obezbeđivanje sistema.

Blockchain mreža

Osnovna infrastruktura koju čine učesnici, softver i pravila prema kojima se održava zajednička evidencija.

Mreža je infrastruktura. Coin je njena izvorna imovina. Tokeni i aplikacije koriste postojeću infrastrukturu.

Za šta se kriptovalute koriste?

Kriptovalute nemaju jednu zajedničku namenu. Njihova uloga zavisi od načina na koji su mreža, protokol ili aplikacija dizajnirani.

PRENOS VREDNOSTI

Prenos digitalne imovine između korisnika.

MREŽNE NAKNADE

Plaćanje obrade transakcija i korišćenja mreže.

APLIKACIJE

Korišćenje usluga izgrađenih na blockchain infrastrukturi.

OBEZBEĐIVANJE MREŽE

Učestvovanje u određenim modelima zaštite i validacije sistema.

UPRAVLJANJE

Učestvovanje u pojedinim odlukama protokola.

IMOVINA I PRAVA

Predstavljanje digitalne imovine, pristupa ili drugog prava.

CTB PERSPEKTIVA

Razumevanje tehnologije nije isto što i procena investicije

Razumevanje načina na koji mreža funkcioniše pomaže da utvrdimo čemu određena kriptovaluta služi. Ipak, tehnološka funkcionalnost sama po sebi ne određuje njenu tržišnu vrednost.

Projekat može imati koristan proizvod i aktivne korisnike, a da njegov token nema jasnu ekonomsku ulogu. Ako korišćenje proizvoda ne stvara potrebu za tokenom, rast aktivnosti ne mora se preneti na njegovu cenu.

Najvažnije što treba zapamtiti

01

Kriptovalute su digitalna imovina evidentirana unutar određene mreže.

02

Digitalni oblik sam po sebi ne čini neku imovinu kriptovalutom.

03

Pri prenosu se menja mrežna evidencija o pravu raspolaganja.

04

Mreža, coin, token i aplikacija predstavljaju različite slojeve sistema.

05

Tehnološka korisnost ne garantuje tržišnu vrednost kripto-imovine.

SLEDEĆA TEMA

02 — Koja je razlika između Bitcoina i drugih kriptovaluta? →

Sve teme: Kriptovalute i blockchain

SLEDEĆI KORAK

Kripto tržište postaje jasnije kada razumete njegovu strukturu

Poznavanje naziva kriptovaluta nije isto što i razumevanje njihove namene, vrednosti i rizika. Knjiga „Kripto Revolucija“ povezuje tehnološke osnove sa principima odgovornog investicionog razmišljanja.

Istražite knjigu Kripto Revolucija

Izvori i dodatna literatura:

Yaga, D., Mell, P., Roby, N. i Scarfone, K. (2018). Blockchain Technology Overview – NISTIR 8202
Lesavre, L., Varin, P. C. i Yaga, D. (2021). Blockchain Networks: Token Design and Management Overview – NISTIR 8301
European Central Bank (2019). Understanding the crypto-asset phenomenon, its risks and measurement issues
National Institute of Standards and Technology. Blockchain

Važna napomena:

Ovaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.