Zbog toga različite kriptovalute nije dovoljno porediti samo prema ceni ili tržišnoj kapitalizaciji. Pre poređenja treba razumeti šta određena mreža pokušava da omogući i kakvu ulogu njen coin ili token ima u tom sistemu.
01 — Bitcoin jeste kriptovaluta, ali nije samo još jedan projekat
Bitcoin je nastao sa drugačijim ciljem od mnogih blockchain mreža koje su razvijene nakon njega. Zato poređenje ne počinje cenom ili tržišnom kapitalizacijom, već pitanjem šta konkretna mreža pokušava da omogući.
Bitcoin je prvenstveno projektovan kao sistem za prenos digitalne vrednosti bez potrebe za centralnim posrednikom. BTC je izvorna imovina Bitcoin mreže: koristi se za prenos vrednosti i plaćanje mrežnih naknada, a istovremeno predstavlja deo ekonomskog podsticaja učesnicima koji obezbeđuju mrežu.
Druge blockchain mreže mogu imati širu programabilnu namenu. Njihova infrastruktura može omogućavati izvršavanje pametnih ugovora, kreiranje tokena i razvoj aplikacija, dok izvorni coin može imati više funkcija unutar samog sistema.
Zbog toga činjenica da dve digitalne imovine nazivamo kriptovalutama ne znači da predstavljaju isti tip mreže, istu ekonomsku strukturu ili isti investicioni slučaj.
02 — Ista tehnologija ne znači istu namenu
Blockchain tehnologija može biti osnova različito projektovanih mreža. Način na koji je konkretna mreža dizajnirana određuje šta ona pokušava da omogući i kakvu ulogu u tome ima njena izvorna imovina.
BITCOIN MREŽA
Prenos i čuvanje digitalne vrednosti.
BTC.
Prenos vrednosti, mrežne naknade i ekonomski podsticaj za obezbeđivanje mreže.
Postoji, ali nije osnovna svrha mreže.
PROGRAMABILNA BLOCKCHAIN MREŽA
Infrastruktura za izvršavanje programa i razvoj blockchain aplikacija.
Coin konkretne mreže.
Može služiti za mrežne naknade, obezbeđivanje mreže i druge funkcije protokola.
Omogućava pametne ugovore, tokene i aplikacije.
03 — Pravila emisije mogu biti potpuno različita
Svaka kriptovaluta ima pravila prema kojima nova količina imovine može ući u opticaj. Zato se Bitcoinova monetarna politika ne može automatski koristiti kao model za razumevanje ponude svih drugih kriptovaluta.
Protokol može unapred definisati maksimalnu količinu imovine koja može postojati. Kod Bitcoina maksimalna ponuda ograničena je na 21 milion BTC-a.
Kod drugih mreža nova količina imovine može nastajati prema drugačijim pravilima, koja se mogu menjati tokom vremena ili zavisiti od načina funkcionisanja mreže.
Deo ponude može biti kreiran ili raspodeljen pri pokretanju projekta — razvojnom timu, investitorima, fondaciji, zajednici ili drugim učesnicima.
Za investitora zato nije dovoljno znati trenutnu količinu tokena u opticaju. Važno je razumeti ukupnu ponudu, buduću emisiju, raspored otključavanja i kome je postojeća ponuda raspodeljena.
04 — Ko može da menja pravila mreže?
Javno dostupan kod ne znači da blockchain protokol ne može da se menja. Važno pitanje je ko predlaže promene, ko ih prihvata i koliko različitih učesnika mora da se usaglasi da bi nova pravila zaista postala deo mreže.
BITCOIN
Promene protokola uglavnom prolaze kroz otvoren proces predlaganja, razvoja i prihvatanja. Nijedna pojedinačna kompanija ili razvojni tim ne može jednostrano nametnuti nova pravila svim učesnicima mreže.
DRUGE MREŽE
Model upravljanja može biti drugačiji. Uticaj može biti raspoređen između validatora, razvojnih timova, fondacija, vlasnika tokena ili formalnih upravljačkih tela, u zavisnosti od dizajna konkretne mreže.
Zato postojanje glasanja samo po sebi ne znači da je upravljanje decentralizovano, kao što ni odsustvo formalnog glasanja ne znači da u mreži ne postoje učesnici sa većim uticajem.
05 — Različita namena znači različite izvore rizika
Različita namena mreže donosi i različite izvore rizika. Zato kriptovalute nije dovoljno porediti samo prema ceni, tržišnoj kapitalizaciji ili dosadašnjem prinosu.
Da li su pravila ponude unapred poznata i koliko lako mogu biti promenjena? Kako nova emisija utiče na postojeće vlasnike?
Ko može da utiče na razvoj mreže — razvojni tim, fondacija, validatori, vlasnici tokena ili druga grupa učesnika?
Od koliko različitih komponenti zavisi sistem i kakve posledice mogu imati greške u protokolu, pametnim ugovorima ili aplikacijama?
Da li korišćenje proizvoda ili mreže zaista stvara potrebu za coinom ili tokenom i odakle nastaje potražnja za njim?
Kolika je likvidnost imovine i koliko vlasništva ili ponude kontroliše relativno mali broj učesnika?
Ista kategorija imovine ne znači isti investicioni slučaj.
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
