Kripto zima i šta nas čeka u 2023?

Bez sumnje, 2022. je bila jedna od lošijih godina ne samo za Bitcoin već i za celo finansijsko tržište. Cena Bitcoina je pala za 65% od svog vrhunca u novembru 2021. Iako su postojali neki eksplicitni razlozi za pad, poput pada LUNA/UST-a u maju i bankrota FTX menjačnice u novembru, najvažniji razlog za pad bila je politika smanjivanja i podizanja kamatnih stopa američke centralne banke.

Ni ostala tržišta nisu bila pošteđena, kriptovalute su se čak u nekoj meri i po oceni Njujorške centralne banke pokazale stabilnije nego akcije mnogih kompanija, trenutno su manje volatilne i imale su mnogo manje cenovne padove od npr. akcija Tesle, Mete, Ark Inovation fonda, Rajfajzen banke i mnogih drugih. U svetu investicija gde trenutno skoro sve pada u velikim procentima, mislim da se kriptovalute održavaju mnogo bolje nego što smo svi očekivali. Ali i nakon godinu dana kripto tržište se i dalje suočava s istim problemom, gde povećanja stopa Fed-a i dalje ograničava značajnije rastove. Najgore je što bi ovo moglo potrajati mnogo duže nego što učesnici na tržištu očekuju.

Bankrot FTX menjačnice

Poverenje u kriptoindustriju, pre svega u centralizovane menjačnice definitivno je poljuljano bankrotom FTX-a. Nakon njihovog bankrota došlo je do ogromnog prenosa kriptovaluta na privatne wallet-e i trenutno na berzama se nalazi svega oko 15% dostupnih Bitcoina. Sa druge strane, ovakav događaj nije ni malo stran na finansijskim tržištima, naročito u ovako turbuletnim vremenima gde je svetska ekonomska kriza vrlo izvesna i kriptovalute kao i menjačnice su podložne tim oscilacijama. Kakvi će biti dugoročni efeki toga ostaje da saznamo u narednim godinama, lično mislim da nekog većeg uticaja na kriptovalute i samu tehnologiju neće biti kao što do toga nije došlo ni u slučajevim sa Bernijem Medofom, Džordanom Belforfortom i drugima na tržištima akcija. Očekujem evoluciju kripto menjačnica u narednim godinama, da će uvesti decentralizovane finansije u svoje centralizovane modele, treba da daju klijentima svoje ključeve kako bi ih zaštitili i povratile poverenje u kripto menjačnice.

Dot-com balon 1999.-2000. mogao bi naučiti HODLere mnogo toga o trenutnoj kripto zimi.

Nasdaq Composite naduvao se do enormnih nivoa do ranih 2000-ih, a ovaj balon je pukao kada je Fed počeo podizati kamatne stope 1999. i 2000. Kako su krediti postajali skuplji, količina jeftinog novca smanjivala se na tržištu, uzrokujući Nasdaq pad od svog vrhunca za 77%.

Kripto tržište se trenutno suočava sa sličnim scenarijem.

Predsednik Fed-a, Jerome Powell, odlučan je u obuzdavanju inflacije, a to znači da će još neko vreme biti više stope. Predsednik Federalnih rezervi Minneapolisa Neel Kashkari nedavno je u postu napisao da očekuje da će terminalne stope porasti na 5,4% do juna 2023. — trenutno su stope u rasponu od 4,25% do 4,50%.

Naime, za vreme dot-com balona, Fed je prestao povećavati stope u maju 2000., ali pad Nasdaqa nastavio se sledeće dve godine. Postoji rizik da će se trenutno medveđe tržište produžiti ako američka ekonomija doživi recesiju sličnu onoj iz 2001.

Prosečna recesija u SAD-u od 1857. trajala je 17 meseci, a šest recesija od 1980. trajalo je manje od deset meseci. Ova je recesija tehnički započela u avgustu 2022. s dve četvrtine negativnog rasta BDP-a. Istorijski proseci pokazuju da bi trenutna recesija mogla završiti između juna 2023. i januara 2024.

Šta kažu tehnički pokazatelji i možemo li očekivati oporavak pre 2024.?

Prema tehničkim pokazateljima mogli bi očekivati kratkotrajni oporavak kripto tržišta i korekciju cene Bitcoina do nivoa od $30.000.

Ukoliko gledamo tržišne cikluse, prethodni bear trend 2018. trajao je tačno 363 dana. Takođe i u ovom ciklusu na 363. dan BTC je dotakao svoju najnižu vrednost na nivou od $15.500 posle čega je krenuo blag oporavak.

Na nedeljnom grafikonu Bitcoin se nalazi u mogućem padajućem klinu, takođe možemo videti i RSI divergens, sve su to znaci da prodajni pritisak slabi.

Takođe napomenuli bi da po market depth-u na $12.000, Bitcoin i dalje čeka veliki broj kupaca koji se postepeno pomeraju ka višljim cenama, tako da nije isključen obrt dosadšnjeg trenda, pogotovo ako uzmemo u obzir da makroekonomski pritisci počinju da slabe.