Iza tih odluka mogu stajati veoma različiti razlozi — od očekivanja investitora i dostupnog kapitala do regulatornih promena, makroekonomskih uslova ili institucionalnih tokova.
Zato je korisnije razumeti kako ti faktori menjaju ponašanje kupaca i prodavaca nego pokušavati da pronađemo jedan razlog koji „određuje“ cenu Bitcoina.
01 — Kako se formira cena Bitcoina?
Bitcoin nema centralnu instituciju koja određuje njegovu cenu. Njime se trguje na različitim tržištima na kojima kupci postavljaju cene po kojima su spremni da kupe, a prodavci cene po kojima su spremni da prodaju.
Kada se kupovni i prodajni nalog podudare, dolazi do transakcije. Cena po kojoj je transakcija izvršena postaje deo tržišnog procesa kroz koji se formira trenutna cena na tom tržištu.
Zato cena Bitcoina nije broj koji postoji „u mreži“. Bitcoin protokol određuje pravila sistema, ali ne određuje koliko jedan BTC vredi u dolarima, evrima ili drugoj valuti.
Izvršene transakcije formiraju trenutnu tržišnu cenu na tom tržištu.
02 — Zašto Bitcoin nema jednu jedinstvenu cenu?
Kada kažemo da Bitcoin trenutno košta određeni broj dolara, to ne znači da postoji jedna zvanična cena koja u svakom trenutku važi svuda.
Bitcoinom se istovremeno trguje na različitim berzama i tržištima. Svako od njih ima svoje kupce, prodavce i naloge, pa se cena može neznatno razlikovati.
Te razlike obično ne opstaju dugo na velikim i aktivnim tržištima, jer tržišna aktivnost doprinosi približavanju cena između njih.
Zato kada vidite „cenu Bitcoina“ na sajtu, aplikaciji ili grafikonu, zapravo gledate cenu sa određenog tržišta ili podatak izveden iz cena sa više tržišta — ne cenu koju određuje sama Bitcoin mreža.
03 — Šta menja ponudu i potražnju za Bitcoinom?
Tržišna cena se menja kada se promeni odnos između spremnosti učesnika da kupuju i spremnosti postojećih vlasnika da prodaju.
Na te odluke može uticati veliki broj faktora. Važno je, međutim, da oni najčešće ne menjaju cenu direktno.
Promena kamatnih stopa, regulatorna odluka ili veliki institucionalni priliv sami po sebi nisu mehanizam formiranja cene. Njihov značaj je u tome što mogu promeniti očekivanja, raspoloživi kapital ili ponašanje tržišnih učesnika.
Tek kada se ta promena pretvori u drugačiju spremnost za kupovinu, držanje ili prodaju Bitcoina, njen efekat dolazi do tržišta.
Zato nije dovoljno znati koji faktor se promenio. Važno je razumeti da li je ta promena zaista uticala na spremnost učesnika da kupuju ili prodaju Bitcoin.
04 — Kakvu ulogu ima likvidnost?
Ista količina kupovine ili prodaje ne mora imati isti efekat na cenu na svakom tržištu.
Likvidnost pokazuje koliko lako veća količina Bitcoina može biti kupljena ili prodata bez značajnog pomeranja tržišne cene.
Na tržištu sa većim brojem naloga oko trenutne cene, veća kupovina ili prodaja može biti apsorbovana uz manje pomeranje. Kada je dostupno manje naloga, ista količina kapitala može pomeriti cenu više.
Zato nije važno samo koliko kapitala ulazi ili izlazi, već i sa koliko raspoložive ponude i potražnje se taj kapital susreće.
05 — Kakvu ulogu imaju derivati i leveridž?
Na tržišnu dinamiku ne utiče samo spot trgovanje, u kojem se Bitcoin direktno kupuje i prodaje. Značajan deo aktivnosti odvija se i kroz derivate, uključujući futures i perpetual ugovore.
Na derivatnim tržištima učesnici mogu koristiti leveridž, odnosno kontrolisati poziciju veću od kapitala koji su izdvojili kao obezbeđenje.
Ako se tržište dovoljno pomeri protiv takve pozicije, ona može biti prinudno zatvorena. Likvidacija tada stvara dodatni nalog na tržištu — za prodaju ili kupovinu, u zavisnosti od vrste pozicije koja se zatvara.
Leveridž zato obično nije početni uzrok promene cene, ali može značajno ubrzati i pojačati reakciju tržišta.
06 — Zašto isti događaj ne mora uvek imati isti efekat na cenu?
Tržište ne reaguje samo na to šta se dogodilo, već i na ono što su učesnici očekivali pre nego što se događaj dogodio.
Pozitivna vest zato ne mora automatski dovesti do rasta cene. Ako je tržište takav ishod već očekivalo, deo učesnika možda je reagovao ranije.
Isto tako, događaj koji u jednom trenutku izazove snažnu reakciju u drugačijim tržišnim uslovima može imati znatno manji efekat.
Zbog toga nije dovoljno postaviti pitanje:
„Da li je ova vest pozitivna ili negativna za Bitcoin?“
Važnije je razumeti šta se promenilo u odnosu na ono što je tržište već očekivalo.
Da li je događaj bio iznenađenje ili scenario koji su učesnici već uzimali u obzir?
Da li nova informacija menja prethodna očekivanja ili samo potvrđuje ono što je već bilo poznato?
Da li zbog nove informacije postoji veća spremnost za kupovinu, držanje ili prodaju?
Da li se promena očekivanja zaista pojavila kroz tržišnu aktivnost?
Poznavanje odgovora na ova pitanja ne znači da možemo unapred znati sledeću cenu. Ono nam pomaže da razlikujemo sam događaj od tržišne reakcije na taj događaj.
Razumevanje faktora nije isto što i predviđanje cene
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
