Zbog toga izrazi public, private, permissionless i permissioned ne predstavljaju četiri potpuno odvojene vrste blockchaina. Oni opisuju različite karakteristike mreže — pristup, učešće i način upravljanja.
01 — Zašto ne postoji samo jedna vrsta blockchain mreže?
Blockchain nije jedna globalna mreža na kojoj se nalaze svi podaci i transakcije.
Bitcoin, Ethereum i druge blockchain mreže imaju sopstvena pravila, učesnike i način na koji postižu saglasnost o stanju mreže. Pored otvorenih mreža kojima može pristupiti širok krug korisnika, postoje i sistemi namenjeni određenim kompanijama, institucijama ili grupama organizacija.
Razlog je jednostavan: različite mreže pokušavaju da reše različite probleme.
Mreža namenjena globalnom sistemu otvorenom za veliki broj nezavisnih učesnika ima drugačije zahteve od mreže preko koje nekoliko poznatih institucija međusobno razmenjuje podatke.
Zato blockchain mreže ne treba posmatrati samo kroz pitanje:
„Da li je mreža javna ili privatna?“
Zato podela na „javne“ i „privatne“ mreže predstavlja samo prvi korak. Za preciznije razumevanje potrebno je odvojeno posmatrati pristup mreži, način učestvovanja i upravljanje pravilima.
02 — Po čemu se blockchain mreže razlikuju?
Kada govorimo o vrstama blockchain mreža, različite karakteristike često se svode na jednu jednostavnu podelu.
Međutim, pristup podacima i dozvola za učestvovanje u održavanju mreže nisu isto pitanje.
Mreža može omogućiti širok uvid u određene podatke, a istovremeno ograničiti ko može da potvrđuje transakcije ili učestvuje u drugim mrežnim funkcijama.
Zato je korisnije posmatrati mrežu kroz dve osnovne ose:
Ko može da pristupi mreži i šta može da vidi?
Pristup može biti otvoren širokom krugu korisnika ili ograničen na određene učesnike.
Ko može da učestvuje u održavanju mreže?
Kod nekih mreža za određene mrežne uloge nije potrebna prethodna dozvola, dok su kod drugih one rezervisane za unapred odobrene učesnike.
Zbog toga „javno“ i „permissionless“ — kao ni „privatno“ i „permissioned“ — ne treba automatski tretirati kao potpuno iste pojmove.
03 — Šta znači permissionless, a šta permissioned?
Jedna od najvažnijih razlika između blockchain mreža odnosi se na to da li je za učestvovanje u određenim mrežnim funkcijama potrebna prethodna dozvola.
NIST upravo prema modelu dozvola razlikuje permissionless i permissioned blockchain mreže.
Bitcoin je najpoznatiji primer permissionless pristupa, dok se permissioned modeli često koriste u sistemima u kojima unapred definisan krug organizacija ili institucija kontroliše određene mrežne uloge.
04 — Gde se uklapaju privatne i konzorcijumske mreže?
Permissioned mreža ne mora nužno imati samo jednog vlasnika ili administratora. Način upravljanja može se razlikovati.
Kod privatnih blockchain mreža jedna organizacija obično ima dominantniju ulogu u određivanju članstva, pristupa i pravila sistema. Kod konzorcijumskih mreža ta odgovornost može biti podeljena između više unapred određenih organizacija.
Zato razlika nije samo u tome ko može da pristupi mreži, već i kako je upravljanje raspodeljeno.
Jedna organizacija ima centralniju upravljačku ulogu.
Članstvo i prava pristupa određuju se prema pravilima konkretnog sistema.
Upravljanje je raspodeljeno između više organizacija.
Članovi konzorcijuma zajednički definišu način učestvovanja i održavanja mreže.
05 — Kako analizirati strukturu blockchain mreže?
Kada želimo da razumemo kako je određena blockchain mreža organizovana, sama oznaka „javna“, „privatna“, „permissionless“ ili „permissioned“ nije dovoljna.
Precizniju sliku dobijamo kada postavimo četiri pitanja:
Ko može da koristi mrežu i vidi njene podatke?
Ko može da potvrđuje transakcije i održava stanje mreže?
Ko odlučuje o promenama protokola i pravilima sistema?
Od kojih učesnika zavisi normalno funkcionisanje mreže?
Odgovori na ova pitanja govore mnogo više o strukturi mreže nego sama etiketa „javna“, „privatna“ ili „permissioned“.
Ista oznaka ne znači istu mrežu.
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
