Digitalna plaćanja postojala su mnogo pre Bitcoina. Ali iza njih je gotovo uvek stajala institucija koja vodi evidenciju, obrađuje transakcije i predstavlja stranu kojoj učesnici sistema moraju da veruju.
Bitcoin je krenuo od drugačijeg pitanja:
01 — Koji problem je Bitcoin pokušao da reši?
Fizički novac ima jednu jednostavnu osobinu: kada nekome predate novčanicu, više je nemate kod sebe.
Kod digitalnih podataka stvari funkcionišu drugačije. Fotografiju, dokument ili drugi digitalni zapis moguće je kopirati gotovo bez ograničenja.
Ali novac ne sme da funkcioniše kao običan digitalni fajl.
Ako biste istu jedinicu digitalnog novca mogli da pošaljete jednoj osobi, a zatim njenu kopiju drugoj, sistem ne bi mogao pouzdano da utvrdi ko je zapravo dobio vrednost.
To je problem dvostruke potrošnje — double-spending.
Pre Bitcoina, najpraktičniji način da se taj problem rešava bio je postojanje centralne strane koja vodi evidenciju i proverava da ista sredstva nisu potrošena dva puta.
Može se kopirati
Ista informacija može postojati na više mesta.
Ne sme se proizvoljno duplirati
Sistem mora moći da utvrdi da ista vrednost nije već potrošena.
Pokušaj da se ista digitalna vrednost iskoristi u više međusobno konfliktnih transakcija.
02 — Zašto postojeći digitalni novac nije bio odgovor?
Kada se Bitcoin pojavio, novac je već odavno bio digitalan.
Stanje na bankovnom računu nije gomila fizičkih novčanica koja negde čeka vlasnika. To je evidencija koju vodi finansijska institucija. Isto važi za veliki deo elektronskih plaćanja: sistem funkcioniše zato što postoji posrednik koji evidentira promene i utvrđuje koje transakcije prihvata.
I taj model ima svoju svrhu.
Bitcoin nije nastao zato što digitalna plaćanja nisu funkcionisala.
Ideja je bila da se proveri da li je moguć drugačiji model: elektronski novac koji dve strane mogu da prenesu direktno, bez potrebe da jedna centralna institucija vodi glavnu evidenciju za sve učesnike.
Kod tradicionalnog elektronskog plaćanja poverenje je velikim delom usmereno prema instituciji koja vodi sistem.
Kod Bitcoina ideja je bila da se deo tog poverenja zameni pravilima protokola, kriptografijom i proverom koju mogu da obavljaju učesnici mreže.
Zato Bitcoin nije bio pokušaj da digitalizuje novac. Novac je već bio digitalan. Pokušaj je bio da se promeni način na koji se digitalna vrednost evidentira i prenosi.
03 — Kakvu ulogu je imala finansijska kriza 2008. godine?
Bitcoin se nije pojavio u istorijskom vakuumu.
Satoshi Nakamoto objavio je Bitcoin whitepaper 31. oktobra 2008. godine, u periodu velike finansijske krize i ozbiljnog pada poverenja u finansijske institucije.
Nekoliko meseci kasnije, 3. januara 2009. pokrenut je Bitcoin blockchain stvaranjem prvog, odnosno Genesis bloka.
U taj blok ugrađena je poruka sa naslovne strane britanskog lista The Times:
The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailout for banks
Poruka nedvosmisleno vezuje nastanak prvog Bitcoin bloka za konkretan trenutak u kojem su spasavanje banaka i uloga finansijskih institucija bili centralna društvena tema. Sam tekst nalazi se u podacima Genesis bloka.
Ali ovde je važna jedna granica.
Nije precizno svesti nastanak Bitcoina samo na finansijsku krizu.
Problemi digitalnog novca, kriptografska istraživanja i pokušaji stvaranja elektronskog novca bez centralnog posrednika postojali su i ranije.
Kriza iz 2008. dala je Bitcoinu snažan istorijski kontekst. Tehničke ideje na kojima je izgrađen imaju dužu istoriju.
Bitcoin whitepaper
Objavljen je predlog peer-to-peer sistema elektronskog novca.
Bitcoin v0.1
Objavljena je prva javna verzija Bitcoin softvera.
04 — Da li je Bitcoin nastao ni iz čega?
Ne.
Iako je Bitcoin doneo nov sistem, mnoge ideje koje koristi nisu prvi put nastale sa Bitcoinom.
Kriptografski potpisi postojali su ranije. Peer-to-peer mreže postojale su ranije. Proof of Work imao je prethodne primene, a postojali su i raniji predlozi digitalnog novca, poput b-money sistema Wei Daija i Hashcash sistema Adama Backa.
Na neke od tih radova poziva se i sam Bitcoin whitepaper.
Ono što je bilo drugačije jeste način na koji su te ideje povezane.
Bitcoin je kombinovao digitalne potpise, peer-to-peer mrežu, Proof of Work i lanac vremenski uređenih zapisa u sistem u kojem učesnici mogu da proveravaju zajedničku istoriju transakcija.
Bitcoinovu inovaciju zato nije najbolje tražiti u jednoj novoj tehnologiji, već u sistemu koji je nastao njihovim povezivanjem.
Razlog nastanka nije isto što i investiciona teza.
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
