Mreža može imati hiljade tehničkih učesnika, a da značajan deo sistema ipak zavisi od malog broja operatora, softverskih klijenata ili infrastrukturnih provajdera. Zato procena decentralizacije zahteva posmatranje više različitih slojeva sistema.
01 — Zašto decentralizacija nema jednu meru?
Blockchain mreža nije jednostavno „decentralizovana“ ili „centralizovana“. Kontrola može biti veoma različito raspoređena u različitim delovima istog sistema.
Mreža, na primer, može imati veliki broj čvorova koji samostalno proveravaju podatke, dok proizvodnja blokova zavisi od mnogo manjeg broja operatora. Druga mreža može prikazivati veliki broj validatora, iako mnogima upravljaju iste organizacije ili koriste iste infrastrukturne provajdere.
Slično tome, konsenzus može biti široko raspoređen, dok razvoj ključnog softvera zavisi od malog broja timova ili dok veliki deo korisnika mreži pristupa preko nekoliko dominantnih servisa.
Zato procena decentralizacije ne počinje pitanjem „Koliko učesnika postoji?“, već pitanjem „Koliko tih učesnika zaista predstavlja nezavisne centre odlučivanja i kontrole?“
Vrsta blockchain mreže govori nam ko prema pravilima sistema može da učestvuje. Procena decentralizacije ide korak dalje i posmatra kako je kontrola među stvarnim učesnicima zaista raspoređena.
02 — Koje slojeve decentralizacije treba posmatrati?
Ko može nezavisno da proveri stanje mreže?
Važno je koliko je praktično pokrenuti čvor, ko njima upravlja i da li korisnici mogu samostalno proveravati podatke bez oslanjanja na centralnog posrednika.
Veliki broj čvorova može doprineti otpornosti mreže, ali njihov broj treba posmatrati zajedno sa nezavisnošću operatora, geografskom raspodelom i infrastrukturom na kojoj rade.
Ko stvarno učestvuje u proizvodnji i prihvatanju blokova?
Ovde nije dovoljno prebrojati validatore ili druge konsenzusne jedinice. Potrebno je posmatrati koliko iza njih postoji nezavisnih operatora i kako su resursi potrebni za učešće raspoređeni.
Kod procene konsenzusa zato je važno posmatrati raspodelu stvarnog uticaja na proizvodnju i prihvatanje blokova, a ne samo broj tehničkih jedinica koje u tom procesu učestvuju.
Od koliko nezavisnih implementacija i razvojnih timova mreža zavisi?
Blockchain mreže funkcionišu kroz softver koji primenjuje pravila protokola. Zato je važno posmatrati da li postoji više kompatibilnih klijenata ili veliki deo mreže zavisi od jedne dominantne implementacije.
Raznovrsnost klijenata može smanjiti mogućnost da greška u jednom softveru istovremeno utiče na veliki deo sistema.
Ko može da predloži promenu — a ko mora da je prihvati?
Decentralizacija se ne odnosi samo na svakodnevno potvrđivanje transakcija. Važno je i kako se menjaju pravila sistema.
Treba razlikovati mogućnost predlaganja promene od mogućnosti njenog praktičnog nametanja. Relevantno pitanje je koliko različitih učesnika mora prihvatiti promenu da bi ona zaista postala deo sistema.
Da li koncentracija resursa donosi dodatnu kontrolu?
Raspodela izvorne kriptovalute ili tokena može biti važna kada vlasništvo utiče na konsenzus, delegiranje, glasanje ili druge mehanizme upravljanja.
Zato broj adresa nije isto što i broj nezavisnih vlasnika. Više adresa može pripadati istoj organizaciji, dok berze, staking servisi, fondacije ili povezani subjekti mogu objedinjavati uticaj velikog broja korisnika.
Preko koliko nezavisnih puteva korisnici mogu da pristupe mreži?
Sama blockchain mreža može nastaviti da funkcioniše, a da korisnici ipak zavise od malog broja RPC servisa, cloud provajdera, wallet infrastrukture ili drugih pristupnih tačaka.
Zato treba razlikovati decentralizaciju osnovnog protokola od decentralizacije infrastrukture preko koje ga korisnici i aplikacije praktično koriste.
03 — Zašto broj čvorova ili validatora nije dovoljan?
Broj čvorova, validatora ili adresa jeste koristan podatak, ali samostalno ne pokazuje koliko je kontrola nad mrežom zaista raspoređena.
Razlog je jednostavan: tehničke jedinice nisu nužno isto što i nezavisni učesnici.
Jedan operator može upravljati velikim brojem validatora. Jedan staking servis može objediniti sredstva velikog broja korisnika. Hiljade čvorova mogu koristiti isti softverski klijent ili biti smeštene kod nekoliko dominantnih hosting provajdera.
Zato dve mreže sa sličnim brojem validatora mogu imati potpuno različitu strukturu decentralizacije.
Manji broj,
veća nezavisnost
Mreža ima umeren broj validatora, ali njima upravljaju različiti operatori, koriste različite softverske klijente i oslanjaju se na različitu infrastrukturu.
Kontrola je raspoređena između više nezavisnih učesnika.
Veći broj,
veća koncentracija
Mreža prikazuje veliki broj validatora, ali značajan deo njih pripada istim operatorima, koristi iste staking servise ili zavisi od nekoliko infrastrukturnih provajdera.
Broj tehničkih jedinica je veći, ali broj nezavisnih centara kontrole može biti manji.
Zato pri proceni decentralizacije ne brojimo samo učesnike — pokušavamo da utvrdimo koliko je među njima zaista nezavisnih centara kontrole.
04 — Gde se može kriti koncentracija?
Koncentracija kontrole ne mora biti očigledna niti mora značiti da mreža ima jednog formalnog vlasnika.
Može nastati kada veliki broj naizgled odvojenih učesnika zavisi od istih operatora, softvera, provajdera ili ekonomskih centara.
Mnogo validatora, nekoliko operatora
Jedan operator ili staking servis može upravljati velikim brojem validatorskih jedinica. Zato broj validatora ne treba automatski poistovećivati sa brojem nezavisnih učesnika.
Mnogo čvorova, dominantan softver
Mreža može imati veliki broj nezavisno pokrenutih čvorova, ali ako značajan deo njih koristi isti klijent, greška u toj implementaciji može istovremeno uticati na veliki deo sistema.
Otvoren protokol, koncentrisan pristup
Protokol može biti otvoren, dok se veliki broj aplikacija i korisnika oslanja na mali broj RPC, API ili cloud provajdera.
Mreža tada može nastaviti da proizvodi blokove, ali problem kod dominantnog provajdera može otežati pristup velikom broju korisnika.
Mnogo adresa, koncentrisan uticaj
Veliki broj adresa ne mora značiti jednako raspoređeno vlasništvo ili upravljački uticaj.
Berze, fondacije, staking poolovi ili povezani subjekti mogu objedinjavati sredstva i prava velikog broja korisnika.
05 — Može li se decentralizacija izraziti jednom brojkom?
Postoje metrike koje pokušavaju da koncentraciju kontrole izraze brojčano, ali nijedna pojedinačna vrednost ne opisuje sve dimenzije decentralizacije.
Jedan od poznatijih pristupa je Nakamoto koeficijent. U osnovi, on pokušava da pokaže koliko je najmanje nezavisnih učesnika potrebno da zajedno dostignu prag kontrole relevantan za određeni deo sistema.
Važno je, međutim, šta tačno merimo. Rezultat za raspodelu konsenzusa ne govori automatski ništa o koncentraciji softverskih klijenata, cloud infrastrukture, vlasništva ili upravljanja.
Zato brojčane metrike treba posmatrati kao alat za analizu određene dimenzije, a ne kao konačnu ocenu decentralizacije cele blockchain mreže.
Koliko je najmanje nezavisnih učesnika potrebno da zajedno dostignu relevantan prag kontrole?
Rezultat zavisi od toga koji sloj sistema merimo.
Decentralizacija nije cilj koji se jednom dostigne.
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
