Iza tog kratkog objašnjenja nalazi se nekoliko različitih delova sistema: walleti, čvorovi, rudari, blokovi i pravila Bitcoin protokola. Njihovu ulogu najlakše je razumeti kroz jednostavan primer. Kada korisnik u svom walletu pošalje bitcoin, transakcija ne odlazi banci, kompaniji ili centralnom serveru koji treba da je odobri. Informacija ulazi u mrežu u kojoj različiti učesnici imaju različite zadatke.
Ovde nas još ne zanima šta se nalazi unutar same transakcije niti kako funkcionišu naknade i potvrde. Važnija je šira slika: kako mreža bez centralnog upravljača razmenjuje i proverava informacije i dolazi do zajedničke istorije onoga što se dogodilo?
01 — Ko učestvuje u funkcionisanju Bitcoin mreže?
Bitcoin mrežu ne čini jedna institucija niti jedan tip učesnika. U njenom funkcionisanju učestvuju različiti akteri, a njihove uloge nisu iste.
Wallet omogućava korisniku da kreira i autorizuje transakciju. Čvorovi se povezuju sa drugim čvorovima, razmenjuju informacije i mogu samostalno da proveravaju transakcije i blokove prema pravilima koja primenjuju. Rudari formiraju kandidate za nove blokove i kroz Proof of Work pokušavaju da predlože sledeći nastavak Bitcoin istorije.
Važno je da njihove uloge ne poistovećujemo. Rudar može da predloži novi blok, ali time ne dobija pravo da sam određuje šta je validno. Čvorovi koji prime taj blok mogu samostalno da ga provere i odbace ako ne zadovoljava pravila koja primenjuju.
Nijedan od ovih učesnika samostalno ne predstavlja Bitcoin mrežu. Sistem funkcioniše kroz njihove različite uloge i pravila prema kojima međusobno razmenjuju i proveravaju informacije.
To postaje jasnije kada pogledamo šta se događa sa informacijom o novoj transakciji.
02 — Kako informacija o transakciji prolazi kroz mrežu?
Kada wallet pošalje novu transakciju, ona ne odlazi u jednu centralnu bazu podataka niti na server koji treba da je odobri. Informacija o transakciji prosleđuje se drugim učesnicima kroz Bitcoinovu peer-to-peer mrežu.
Čvor koji je primi ne mora jednostavno da veruje čvoru od kojeg ju je dobio. Može samostalno da proveri da li transakcija zadovoljava pravila koja primenjuje i, ako je prihvati, prosledi je drugim povezanim čvorovima. Na taj način ista informacija može da se širi kroz mrežu od učesnika do učesnika, bez jednog centralnog mesta kroz koje sve Bitcoin transakcije moraju da prođu.
Kreiranje
Wallet kreira i autorizuje transakciju.
Prosleđivanje
Informacija o transakciji stiže do Bitcoin mreže.
Provera
Čvorovi koje transakcija dosegne mogu samostalno da provere da li zadovoljava pravila koja primenjuju.
Dalje širenje
Čvorovi mogu prihvaćenu transakciju proslediti drugim povezanim učesnicima.
Ovaj proces omogućava da informacija o novoj transakciji postane dostupna širom mreže. Ali njeno širenje još nije dovoljno da bi postala deo Bitcoin istorije — za to je potreban sledeći korak.
03 — Kako nove transakcije postaju deo zajedničke istorije?
Razmena informacija između čvorova rešava samo jedan deo problema. Bitcoin mora da ima način da nove validne transakcije organizuje u istoriju na koju sistem može dalje da se nadovezuje. Tu dolaze blokovi i rudarenje.
Rudari od dostupnih transakcija formiraju kandidate za nove blokove i kroz Proof of Work pokušavaju da pronađu rezultat koji zadovoljava zahtev mreže. Kada jedan rudar pronađe odgovarajući rezultat, novi blok može da prosledi drugim učesnicima.
Ali ni tada ostatak mreže ne mora jednostavno da mu veruje. Čvorovi koji prime novi blok mogu samostalno da provere da li on zadovoljava pravila koja primenjuju. Ako ih ne zadovoljava, mogu da ga odbace bez obzira na to što je rudar uložio računarsku energiju u njegovo stvaranje. Ako blok prođe proveru, može postati deo istorije koju čvor prihvata i osnova na koju se nadovezuju naredni blokovi.
Rudari zato predlažu nove nastavke istorije. Čvorovi ne moraju da prihvate ono što ne zadovoljava pravila koja proveravaju.
Međutim, moguće je da se gotovo istovremeno pojave dva različita bloka koja oba zadovoljavaju pravila.
Šta se događa kada mreža ima više od jednog validnog nastavka istorije?
04 — Kako mreža dolazi do zajedničke istorije bez centralnog upravljača?
U centralizovanom sistemu postojala bi institucija ili server čija evidencija predstavlja konačnu verziju događaja. Bitcoin nema takvu centralnu tačku.
Zbog načina na koji se informacije šire kroz mrežu, različiti čvorovi mogu kratkotrajno da vide različite validne nastavke iste istorije. Zato je potrebno razlikovati dva pitanja: da li transakcija ili blok poštuju pravila i, ako postoji više validnih nastavaka, koju istoriju treba pratiti?
To nisu ista pitanja.
Da li podatak poštuje pravila?
Čvor proverava transakciju ili blok prema pravilima koja primenjuje.
Koju validnu istoriju pratiti?
Kada postoje konkurentne validne grane, čvor koristi akumulirani Proof of Work da odredi kojoj validnoj istoriji daje prednost.
Akumulirani Proof of Work omogućava izbor između konkurentnih validnih istorija — nakon što je već utvrđeno da blokovi zadovoljavaju pravila koja čvor primenjuje.
Kako se novi blokovi dodaju, jedna grana može akumulirati više Proof of Worka, što omogućava čvorovima koji primenjuju ista pravila da konvergiraju ka zajedničkoj istoriji.
Bitcoin tako ne uklanja potrebu za pravilima i proverom. Uklanja potrebu da jedna centralna institucija bude jedina strana koja vodi glavnu evidenciju.
Decentralizacija nije jedna osobina koju sistem jednostavno ima ili nema.
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
