Za razliku od izvornog coina, koji pripada sopstvenoj mreži, token najčešće koristi već postojeću infrastrukturu. Zato token ne posmatramo samo kroz njegovu namenu ili tržišnu cenu. Važno je razumeti kako nastaje, koja su njegova pravila i ko može da utiče na njihovo izvršavanje ili promenu.
01 — Kako token nastaje na postojećoj mreži?
Token počinje od odluke o nameni. Može služiti za pristup određenoj aplikaciji, korišćenje usluge, razmenu unutar sistema ili učešće u nekom obliku upravljanja.
Zatim se postavljaju pravila po kojima će funkcionisati i ona se najčešće zapisuju u pametni ugovor. Drugim rečima, token ne nastaje kao nova mreža, već kao programabilna digitalna jedinica unutar infrastrukture koja već postoji.
-
01
Namena
Šta token treba da omogući unutar projekta ili aplikacije.
-
02
Pravila ugovora
Kako se token izdaje, prenosi i ko ima posebna ovlašćenja.
-
03
Postavljanje na mrežu
Pravila postaju deo sistema koji mreža može da izvršava i javno beleži.
-
04
Korišćenje tokena
Token može da se primi, pošalje ili koristi u skladu sa svojom funkcijom.
Pametni ugovor je program na blockchainu koji čuva podatke i izvršava unapred postavljena pravila. Kada je objavljen na mreži, token može da se prima, šalje ili koristi u granicama koje su tim ugovorom određene.
02 — Čemu služe standardi tokena?
Da bi novčanik, menjačnica ili aplikacija mogli da prepoznaju token, potreban je zajednički format. Standard tokena propisuje osnovni skup funkcija koje različiti sistemi očekuju: kako da provere stanje, evidentiraju prenos ili prikažu ukupan broj tokena.
Standard nije opis poslovne ideje projekta niti potvrda njegovog kvaliteta. On je zajednički tehnički jezik koji omogućava da različiti alati rade sa tokenom bez posebnog prilagođavanja svakom novom projektu.
Zato dva tokena mogu koristiti isti standard, a ipak imati različitu strukturu. Standard im daje prepoznatljiv oblik; konkretan pametni ugovor određuje pravila koja važe baš za taj token.
03 — Koja pravila mogu biti zapisana u tokenu?
Pravila tokena mogu se odnositi na njegovu ponudu, način prenosa i posebne funkcije koje ugovor dozvoljava. Nisu svi tokeni postavljeni isto, niti svaki ugovor mora sadržati svaku od tih mogućnosti.
Koliko tokena postoji u datom trenutku i da li je taj broj unapred ograničen.
Da li ugovor dozvoljava stvaranje dodatnih tokena i ko može aktivirati tu funkciju.
Da li se tokeni mogu trajno ukloniti iz opticaja.
Da li se token može slobodno slati ili postoje unapred određeni uslovi.
Da li ugovor predviđa ograničenje pojedinih transfera ili privremeno zaustavljanje funkcija.
Ko može koristiti posebne funkcije koje nisu dostupne svakom vlasniku tokena.
Važno je da mogućnost nove emisije, spaljivanja, pauziranja ili ograničavanja transfera nije podrazumevani deo svakog tokena. To su funkcije koje ugovor može, ali ne mora da sadrži.
Sama činjenica da funkcija postoji ne govori da li je token kvalitetan ili problematičan. Ona samo pokazuje šta ugovor može da uradi. Pitanje ko tim funkcijama upravlja pripada sledećoj sekciji.
04 — Ko kontroliše ključne funkcije?
Početna pravila obično postavlja tim, kompanija, fondacija ili pojedinac koji pokreće token. Oni mogu zadržati određena ovlašćenja, raspodeliti ih između više učesnika ili predvideti drugačiji model upravljanja.
Najjednostavniji model je administratorski ključ: jedna adresa ima pravo da izvrši unapred određene funkcije ugovora. To može biti izdavanje novih tokena, aktiviranje pauze ili promena parametra koji ugovor dozvoljava.
Kontrola može biti raspodeljena i kroz multisig novčanik. Tada nije dovoljan potpis jedne osobe, već je za izvršenje važne odluke potrebno odobrenje više unapred određenih potpisnika.
Kod DAO upravljanja odluke se mogu donositi kroz pravila predloga i glasanja. Ipak, ni naziv DAO nije dovoljan odgovor: važno je znati ko može da glasa, kako se odluka sprovodi i da li je za njeno izvršenje potrebna dodatna potvrda.
Nijedan od ovih modela nije automatska oznaka „dobrog” ili „lošeg” tokena. Oni govore o raspodeli kontrole: ko može doneti odluku i koliko je učesnika potrebno da bi ona bila sprovedena.
05 — Mogu li se pravila menjati nakon lansiranja?
Neka pravila ostaju ista nakon što je token pokrenut. Druga mogu biti promenljiva ako ugovor od početka predviđa ažuriranje, promenu određenih parametara ili pristup administratorskim funkcijama.
Takva mogućnost može postojati zbog ispravke greške, reakcije na bezbednosni problem ili razvoja proizvoda. Ali ona istovremeno znači da je važno razumeti ko o promeni odlučuje i pod kojim uslovima.
Ovde treba razdvojiti dva pitanja koja nisu isto pitanje. Tehnički definisana ponuda govori koliko tokena ugovor može da izda ili trajno ukloni. Tržišna raspodela govori ko tokene drži, kako su prvobitno dodeljeni i kada mogu doći u opticaj.
Tokenomika, vesting i detaljna raspodela među učesnicima pripadaju narednoj oblasti analize. Pravilo o ukupnoj ponudi samo je jedan deo šire slike o ekonomskom uticaju tokena.
Pravila nisu fusnota
Želite da razumete više od osnovnih pojmova?
Knjiga Kripto Revolucija vodi vas od osnova kriptovaluta i blockchain tehnologije ka boljem razumevanju tržišta, rizika i investicionih odluka.
Istražite knjiguOvaj materijal je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet niti preporuku za ulaganje. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik. Uvek samostalno istražujte i, po potrebi, konsultujte se sa stručnim savetnikom.
